истончить
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| imperfective: истончать | ||||
| Future | ||||
| я | истончу •![]() |
мы | истончим •![]() | |
| ты | истончишь •![]() |
вы | истончите •![]() | |
| он/она/оно | истончит •![]() |
они | истончат •![]() | |
| past tense | ||||
| он | истончил •![]() | |||
| она | истончила •![]() | |||
| оно | истончило •![]() | |||
| они | истончили •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | истончи •![]() | |||
| вы | истончите •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | истончив •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | истончивший •![]() | |||
| past passive | истончённый •![]() истончён • ![]() |
|||
