истончить
•![]() | ||||
| ||||
imperfective: истончать | ||||
Future | ||||
я | истончу •![]() |
мы | истончим •![]() | |
ты | истончишь •![]() |
вы | истончите •![]() | |
он/она/оно | истончит •![]() |
они | истончат •![]() | |
past tense | ||||
он | истончил •![]() | |||
она | истончила •![]() | |||
оно | истончило •![]() | |||
они | истончили •![]() | |||
imperative | ||||
ты | истончи •![]() | |||
вы | истончите •![]() | |||
verbal adverb | ||||
verbal adverb | истончив •![]() | |||
participle | ||||
past active | истончивший •![]() | |||
past passive | истончённый •![]() истончён • ![]() |