иссечь
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| imperfective: иссекать | ||||
| Future | ||||
| я | иссеку •![]() |
мы | иссечём •![]() | |
| ты | иссечёшь •![]() |
вы | иссечёте •![]() | |
| он/она/оно | иссечёт •![]() |
они | иссекут •![]() | |
| past tense | ||||
| он | иссёк •![]() | |||
| она | иссекла •![]() | |||
| оно | иссекло •![]() | |||
| они | иссекли •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | иссеки •![]() | |||
| вы | иссеките •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | иссёкши •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | иссёкший •![]() | |||
| past passive | иссечённый •![]() иссечён • ![]() |
|||
