наддать
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| imperfective: наддавать | ||||
| Future | ||||
| я | наддам •![]() |
мы | наддадим •![]() | |
| ты | наддаш •![]() |
вы | наддадите •![]() | |
| он/она/оно | наддаст •![]() |
они | наддадут •![]() | |
| past tense | ||||
| он | наддал •![]() | |||
| она | наддала •![]() | |||
| оно | наддало •![]() | |||
| они | наддали •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | наддай •![]() | |||
| вы | наддайте •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | наддав •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | наддавший •![]() | |||
