сговорить
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| imperfective: сговаривать | ||||
| Future | ||||
| я | сговорю •![]() |
мы | сговорим •![]() | |
| ты | сговоришь •![]() |
вы | сговорите •![]() | |
| он/она/оно | сговорит •![]() |
они | сговорят •![]() | |
| past tense | ||||
| он | сговорил •![]() | |||
| она | сговорила •![]() | |||
| оно | сговорило •![]() | |||
| они | сговорили •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | сговори •![]() | |||
| вы | сговорите •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | сговорив •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | сговоривший •![]() | |||
| past passive | сговорённый •![]() сговорён • ![]() |
|||
