наименовать
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| imperfective: именовать | ||||
| Future | ||||
| я | наименую •![]() |
мы | наименуем •![]() | |
| ты | наименуешь •![]() |
вы | наименуете •![]() | |
| он/она/оно | наименует •![]() |
они | наименуют •![]() | |
| past tense | ||||
| он | наименовал •![]() | |||
| она | наименовала •![]() | |||
| оно | наименовало •![]() | |||
| они | наименовали •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | наименуй •![]() | |||
| вы | наименуйте •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | наименовав •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | наименовавший •![]() | |||
| past passive | наименованный •![]() наименован • ![]() |
|||
