завить
•
verb, perfective | ||||||
| ||||||
| imperfective: завивать | ||||||
| Future | ||||||
| я | завью •![]() |
мы | завьём •![]() | |||
| ты | завьёшь •![]() |
вы | завьёте •![]() | |||
| он/она/оно | завьёт •![]() |
они | завьют •![]() | |||
| past tense | ||||||
| он | завил •![]() | |||||
| она | завила •![]() | |||||
| оно | завило •![]() | |||||
| они | завили •![]() | |||||
| imperative | ||||||
| ты | завей •![]() | |||||
| вы | завейте •![]() | |||||
| verbal adverb | ||||||
| verbal adverb | завив •![]() | |||||
| participle | ||||||
| past active | завивший •![]() | |||||
| past passive | завитый •![]() завит • ![]() |
|||||
