избить
•
verb, perfective | ||||||
| ||||||
| imperfective: избивать | ||||||
| Future | ||||||
| я | изобью •![]() |
мы | изобьём •![]() | |||
| ты | изобьёшь •![]() |
вы | изобьёте •![]() | |||
| он/она/оно | изобьёт •![]() |
они | изобьют •![]() | |||
| past tense | ||||||
| он | избил •![]() | |||||
| она | избила •![]() | |||||
| оно | избило •![]() | |||||
| они | избили •![]() | |||||
| imperative | ||||||
| ты | избей •![]() | |||||
| вы | избейте •![]() | |||||
| verbal adverb | ||||||
| verbal adverb | избив •![]() | |||||
| participle | ||||||
| past passive | избитый •![]() избит • ![]() |
|||||
