загадить
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| imperfective: загаживать | ||||
| Future | ||||
| я | загажу •![]() |
мы | загадим •![]() | |
| ты | загадишь •![]() |
вы | загадите •![]() | |
| он/она/оно | загадит •![]() |
они | загадят •![]() | |
| past tense | ||||
| он | загадил •![]() | |||
| она | загадила •![]() | |||
| оно | загадило •![]() | |||
| они | загадили •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | загадь •![]() | |||
| вы | загадьте •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | загадив •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | загадивший •![]() | |||
| past passive | загаженный •![]() загажен • ![]() |
|||
