нагадить
•
verb, perfective | |||||
| |||||
| imperfective: гадить | |||||
| Future | |||||
| я | нагажу •![]() |
мы | нагадим •![]() | ||
| ты | нагадишь •![]() |
вы | нагадите •![]() | ||
| он/она/оно | нагадит •![]() |
они | нагадят •![]() | ||
| past tense | |||||
| он | нагадил •![]() | ||||
| она | нагадила •![]() | ||||
| оно | нагадило •![]() | ||||
| они | нагадили •![]() | ||||
| imperative | |||||
| ты | нагадь •![]() | ||||
| вы | нагадьте •![]() | ||||
| verbal adverb | |||||
| verbal adverb | нагадив •![]() | ||||
| participle | |||||
| past active | нагадивший •![]() | ||||
