избегнуть
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| imperfective: избегать | ||||
| Future | ||||
| я | избегну •![]() |
мы | избегнем •![]() | |
| ты | избегнешь •![]() |
вы | избегнете •![]() | |
| он/она/оно | избегнет •![]() |
они | избегнут •![]() | |
| past tense | ||||
| он | избег •![]() избегнул • ![]() | |||
| она | избегла •![]() избегнула • ![]() | |||
| оно | избегло •![]() избегнуло • ![]() | |||
| они | избегли •![]() избегнули • ![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | избегни •![]() | |||
| вы | избегните •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | избегнув •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | избегнувший •![]() избегший • ![]() | |||
