поглупеть
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| imperfective: глупеть | ||||
| Future | ||||
| я | поглупею •![]() |
мы | поглупеем •![]() | |
| ты | поглупеешь •![]() |
вы | поглупеете •![]() | |
| он/она/оно | поглупеет •![]() |
они | поглупеют •![]() | |
| past tense | ||||
| он | поглупел •![]() | |||
| она | поглупела •![]() | |||
| оно | поглупело •![]() | |||
| они | поглупели •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | поглупей •![]() | |||
| вы | поглупейте •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | поглупев •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | поглупевший •![]() | |||
