прихватить
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| imperfective: прихватывать | ||||
| Future | ||||
| я | прихвачу •![]() |
мы | прихватим •![]() | |
| ты | прихватишь •![]() |
вы | прихватите •![]() | |
| он/она/оно | прихватит •![]() |
они | прихватят •![]() | |
| past tense | ||||
| он | прихватил •![]() | |||
| она | прихватила •![]() | |||
| оно | прихватило •![]() | |||
| они | прихватили •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | прихвати •![]() | |||
| вы | прихватите •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | прихватив •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | прихвативший •![]() | |||
| past passive | прихваченный •![]() прихвачен • ![]() |
|||
