схватить
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| imperfective: хватать | ||||
| imperfective: схватывать | ||||
| Future | ||||
| я | схвачу •![]() |
мы | схватим •![]() | |
| ты | схватишь •![]() |
вы | схватите •![]() | |
| он/она/оно | схватит •![]() |
они | схватят •![]() | |
| past tense | ||||
| он | схватил •![]() | |||
| она | схватила •![]() | |||
| оно | схватило •![]() | |||
| они | схватили •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | схвати •![]() | |||
| вы | схватите •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | схватив •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | схвативший •![]() | |||
| past passive | схваченный •![]() схвачен • ![]() |
|||
