проучить
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| imperfective: проучивать | ||||
| Future | ||||
| я | проучу •![]() |
мы | проучим •![]() | |
| ты | проучишь •![]() |
вы | проучите •![]() | |
| он/она/оно | проучит •![]() |
они | проучат •![]() | |
| past tense | ||||
| он | проучил •![]() | |||
| она | проучила •![]() | |||
| оно | проучило •![]() | |||
| они | проучили •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | проучи •![]() | |||
| вы | проучите •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | проучив •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | проучивший •![]() | |||
| past passive | проученный •![]() проучен • ![]() |
|||
