отучить
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| imperfective: отучать | ||||
| imperfective: отучивать | ||||
| Future | ||||
| я | отучу •![]() |
мы | отучим •![]() | |
| ты | отучишь •![]() |
вы | отучите •![]() | |
| он/она/оно | отучит •![]() |
они | отучат •![]() | |
| past tense | ||||
| он | отучил •![]() | |||
| она | отучила •![]() | |||
| оно | отучило •![]() | |||
| они | отучили •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | отучи •![]() | |||
| вы | отучите •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | отучив •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | отучивший •![]() | |||
