обучить
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| secondary perfective: обучивать | ||||
| imperfective: обучать | ||||
| Future | ||||
| я | обучу •![]() |
мы | обучим •![]() | |
| ты | обучишь •![]() |
вы | обучите •![]() | |
| он/она/оно | обучит •![]() |
они | обучат •![]() | |
| past tense | ||||
| он | обучил •![]() | |||
| она | обучила •![]() | |||
| оно | обучило •![]() | |||
| они | обучили •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | обучи •![]() | |||
| вы | обучите •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | обучив •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | обучивший •![]() | |||
| past passive | обученный •![]() обучен • ![]() |
|||
