заучить
•
verb, perfective | |||||
| |||||
| imperfective: заучивать | |||||
| Future | |||||
| я | заучу •![]() |
мы | заучим •![]() | ||
| ты | заучишь •![]() |
вы | заучите •![]() | ||
| он/она/оно | заучит •![]() |
они | заучат •![]() | ||
| past tense | |||||
| он | заучил •![]() | ||||
| она | заучила •![]() | ||||
| оно | заучило •![]() | ||||
| они | заучили •![]() | ||||
| imperative | |||||
| ты | заучи •![]() | ||||
| вы | заучите •![]() | ||||
| verbal adverb | |||||
| verbal adverb | заучив •![]() | ||||
| participle | |||||
| past active | заучивший •![]() | ||||
