доучить • verb, perfective | ||||
| ||||
imperfective: доучивать | ||||
Future | ||||
я | доучу • | мы | доучим • | |
ты | доучишь • | вы | доучите • | |
он/она/оно | доучит • | они | доучат • | |
past tense | ||||
он | доучил • | |||
она | доучила • | |||
оно | доучило • | |||
они | доучили • | |||
imperative | ||||
ты | доучи • | |||
вы | доучите • | |||
verbal adverb | ||||
verbal adverb | доучив • | |||
participle | ||||
past active | доучивший • | |||
past passive | доученный • доучен • |