сглупить • verb, perfective | ||||
| ||||
imperfective: глупить | ||||
Future | ||||
я | сглуплю • | мы | сглупим • | |
ты | сглупишь • | вы | сглупите • | |
он/она/оно | сглупиит • | они | сглупят • | |
past tense | ||||
он | сглупил • | |||
она | сглупила • | |||
оно | сглупило • | |||
они | сглупили • | |||
imperative | ||||
ты | сглупи • | |||
вы | сглупите • | |||
verbal adverb | ||||
verbal adverb | сглупив • | |||
participle | ||||
past active | сглупивший • |