сглупить
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| imperfective: глупить | ||||
| Future | ||||
| я | сглуплю •![]() |
мы | сглупим •![]() | |
| ты | сглупишь •![]() |
вы | сглупите •![]() | |
| он/она/оно | сглупиит •![]() |
они | сглупят •![]() | |
| past tense | ||||
| он | сглупил •![]() | |||
| она | сглупила •![]() | |||
| оно | сглупило •![]() | |||
| они | сглупили •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | сглупи •![]() | |||
| вы | сглупите •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | сглупив •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | сглупивший •![]() | |||
