сглупить
•![]() | ||||
| ||||
imperfective: глупить | ||||
Future | ||||
я | сглуплю •![]() |
мы | сглупим •![]() | |
ты | сглупишь •![]() |
вы | сглупите •![]() | |
он/она/оно | сглупиит •![]() |
они | сглупят •![]() | |
past tense | ||||
он | сглупил •![]() | |||
она | сглупила •![]() | |||
оно | сглупило •![]() | |||
они | сглупили •![]() | |||
imperative | ||||
ты | сглупи •![]() | |||
вы | сглупите •![]() | |||
verbal adverb | ||||
verbal adverb | сглупив •![]() | |||
participle | ||||
past active | сглупивший •![]() |