докатить
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| imperfective: докатывать | ||||
| Future | ||||
| я | докачу •![]() |
мы | докатим •![]() | |
| ты | докатишь •![]() |
вы | докатите •![]() | |
| он/она/оно | докатит •![]() |
они | докатят •![]() | |
| past tense | ||||
| он | докатил •![]() | |||
| она | докатила •![]() | |||
| оно | докатило •![]() | |||
| они | докатили •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | докати •![]() | |||
| вы | докатите •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | докатив •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | докативший •![]() | |||
| past passive | докаченный •![]() докачен • ![]() |
|||
