докатиться
•
verb, perfective | ||||||
| ||||||
| imperfective: докатываться | ||||||
| Future | ||||||
| я | докачусь •![]() |
мы | докатимся •![]() | |||
| ты | докатишься •![]() |
вы | докатитесь •![]() | |||
| он/она/оно | докатится •![]() |
они | докатятся •![]() | |||
| past tense | ||||||
| он | докатился •![]() | |||||
| она | докатилась •![]() | |||||
| оно | докатилось •![]() | |||||
| они | докатились •![]() | |||||
| imperative | ||||||
| ты | докатись •![]() | |||||
| вы | докатитесь •![]() | |||||
| verbal adverb | ||||||
| verbal adverb | докатившись •![]() | |||||
| participle | ||||||
| past active | докатившийся •![]() | |||||
