успеть
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| imperfective: успевать | ||||
| Future | ||||
| я | успею •![]() |
мы | успеем •![]() | |
| ты | успеешь •![]() |
вы | успеете •![]() | |
| он/она/оно | успеет •![]() |
они | успеют •![]() | |
| past tense | ||||
| он | успел •![]() | |||
| она | успела •![]() | |||
| оно | успело •![]() | |||
| они | успели •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | успей •![]() | |||
| вы | успейте •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | успев •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | успевший •![]() | |||
