прибежать
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| imperfective: прибегать | ||||
| Future | ||||
| я | прибегу •![]() |
мы | прибежим •![]() | |
| ты | прибежишь •![]() |
вы | прибежите •![]() | |
| он/она/оно | прибежит •![]() |
они | прибегут •![]() | |
| past tense | ||||
| он | прибежал •![]() | |||
| она | прибежала •![]() | |||
| оно | прибежало •![]() | |||
| они | прибежали •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | прибеги •![]() | |||
| вы | прибегите •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | прибежав •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | прибежавший •![]() | |||
