позвонить
•
verb, perfective | |||||
| |||||
| imperfective: звонить | |||||
| Future | |||||
| я | позвоню •![]() |
мы | позвоним •![]() | ||
| ты | позвонишь •![]() |
вы | позвоните •![]() | ||
| он/она/оно | позвонит •![]() |
они | позвонят •![]() | ||
| past tense | |||||
| он | позвонил •![]() | ||||
| она | позвонила •![]() | ||||
| оно | позвонило •![]() | ||||
| они | позвонили •![]() | ||||
| imperative | |||||
| ты | позвони •![]() | ||||
| вы | позвоните •![]() | ||||
| verbal adverb | |||||
| verbal adverb | позвонив •![]() | ||||
| participle | |||||
| past active | позвонивший •![]() | ||||
