поверить
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| imperfective: верить | ||||
| imperfective: поверять | ||||
| Future | ||||
| я | поверю •![]() |
мы | поверим •![]() | |
| ты | поверишь •![]() |
вы | поверите •![]() | |
| он/она/оно | поверит •![]() |
они | поверят •![]() | |
| past tense | ||||
| он | поверил •![]() | |||
| она | поверила •![]() | |||
| оно | поверило •![]() | |||
| они | поверили •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | поверь •![]() | |||
| вы | поверьте •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | поверив •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | поверивший •![]() | |||
| past passive | поверенный •![]() поверен • ![]() |
|||
