пошутить
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| imperfective: шутить | ||||
| Future | ||||
| я | пошучу •![]() |
мы | пошутим •![]() | |
| ты | пошутишь •![]() |
вы | пошутите •![]() | |
| он/она/оно | пошутит •![]() |
они | пошутят •![]() | |
| past tense | ||||
| он | пошутил •![]() | |||
| она | пошутила •![]() | |||
| оно | пошутило •![]() | |||
| они | пошутили •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | пошути •![]() | |||
| вы | пошутите •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | пошутив •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | пошутивший •![]() | |||
