кончать
•
verb, imperfective | |||||
| |||||
| perfective: кончить | |||||
| present tense | |||||
| я | кончаю •![]() |
мы | кончаем •![]() | ||
| ты | кончаешь •![]() |
вы | кончаете •![]() | ||
| он/она/оно | кончает •![]() |
они | кончают •![]() | ||
| Future | |||||
| я | буду кончать •![]() |
мы | будем кончать •![]() | ||
| ты | будешь кончать •![]() |
вы | будете кончать •![]() | ||
| он/она/оно | будет кончать •![]() |
они | будут кончать •![]() | ||
| past tense | |||||
| он | кончал •![]() | ||||
| она | кончала •![]() | ||||
| оно | кончало •![]() | ||||
| они | кончали •![]() | ||||
| imperative | |||||
| ты | кончай •![]() | ||||
| вы | кончайте •![]() | ||||
| verbal adverb | |||||
| verbal adverb | кончая •![]() | ||||
| participle | |||||
| present active | кончающий •![]() | ||||
| present passive | кончаемый •![]() | ||||
| past active | кончавший •![]() | ||||
