изумить • verb, perfective | ||||
| ||||
imperfective: изумлять | ||||
Future | ||||
я | изумлю • | мы | изумим • | |
ты | изумишь • | вы | изумите • | |
он/она/оно | изумит • | они | изумят • | |
past tense | ||||
он | изумил • | |||
она | изумила • | |||
оно | изумило • | |||
они | изумили • | |||
imperative | ||||
ты | изуми • | |||
вы | изумите • | |||
verbal adverb | ||||
verbal adverb | изумив • | |||
participle | ||||
past active | изумивший • | |||
past passive | изумлённый • изумлён • |