истончить • verb, perfective | ||||
| ||||
imperfective: истончать | ||||
Future | ||||
я | истончу • | мы | истончим • | |
ты | истончишь • | вы | истончите • | |
он/она/оно | истончит • | они | истончат • | |
past tense | ||||
он | истончил • | |||
она | истончила • | |||
оно | истончило • | |||
они | истончили • | |||
imperative | ||||
ты | истончи • | |||
вы | истончите • | |||
verbal adverb | ||||
verbal adverb | истончив • | |||
participle | ||||
past active | истончивший • | |||
past passive | истончённый • истончён • |