поглупеть • verb, perfective | ||||
| ||||
imperfective: глупеть | ||||
Future | ||||
я | поглупею • | мы | поглупеем • | |
ты | поглупеешь • | вы | поглупеете • | |
он/она/оно | поглупеет • | они | поглупеют • | |
past tense | ||||
он | поглупел • | |||
она | поглупела • | |||
оно | поглупело • | |||
они | поглупели • | |||
imperative | ||||
ты | поглупей • | |||
вы | поглупейте • | |||
verbal adverb | ||||
verbal adverb | поглупев • | |||
participle | ||||
past active | поглупевший • |