докатить • verb, perfective | ||||
| ||||
imperfective: докатывать | ||||
Future | ||||
я | докачу • | мы | докатим • | |
ты | докатишь • | вы | докатите • | |
он/она/оно | докатит • | они | докатят • | |
past tense | ||||
он | докатил • | |||
она | докатила • | |||
оно | докатило • | |||
они | докатили • | |||
imperative | ||||
ты | докати • | |||
вы | докатите • | |||
verbal adverb | ||||
verbal adverb | докатив • | |||
participle | ||||
past active | докативший • | |||
past passive | докаченный • докачен • |