пошутить • verb, perfective | ||||
| ||||
imperfective: шутить | ||||
Future | ||||
я | пошучу • | мы | пошутим • | |
ты | пошутишь • | вы | пошутите • | |
он/она/оно | пошутит • | они | пошутят • | |
past tense | ||||
он | пошутил • | |||
она | пошутила • | |||
оно | пошутило • | |||
они | пошутили • | |||
imperative | ||||
ты | пошути • | |||
вы | пошутите • | |||
verbal adverb | ||||
verbal adverb | пошутив • | |||
participle | ||||
past active | пошутивший • |