кончить • verb, perfective | |||||
| |||||
imperfective: кончать | |||||
Future | |||||
я | кончу • | мы | кончим • | ||
ты | кончишь • | вы | кончите • | ||
он/она/оно | кончит • | они | кончат • | ||
past tense | |||||
он | кончил • | ||||
она | кончила • | ||||
оно | кончило • | ||||
они | кончили • | ||||
imperative | |||||
ты | кончи • | ||||
вы | кончите • | ||||
verbal adverb | |||||
verbal adverb | кончив • | ||||
participle | |||||
past active | кончивший • | ||||
past passive | конченный • кончен • |